|
VRANJE
Predsednik Odbora za privatiyaciju Skup[tine Srbije Milan Nikolić izjavio je za JUGpress da bi privatizacija u Srbiji morala da bude završena do 2011. godine.
„Proces privatizacije koji dugo traje izaziva probleme. Po Zakonu o privatizaciji od 2000 te godine do danas privatizovano je 2.640 firmi. Na žalost, mnoge privatizacije su poništene . Ali, i pored tih loših primera privatizacija bi trebalo što pre da se završi. Medjutim , mi nalazimo u trenutku ozbiljne ekonomske krize iz koje nismo izašli i vrlo je mali broj onih koji su zainteresovani za kupovinu firmi. Razlog za veliki broj raskinutih privatizacija firmi, koje su kupljene u protekle tri godine, leži u činjenici da novi vlasnici nisu uspeli da održe kontinuitet proizvodnje, plaćanja obaveza i investicija“.
Nikolić upozorava da su neuspele privatizacije najčešće na jugu Srbije.
„Pre će se investitori opredeliti za kupovinu firme oko Beograda nego na jugu Srbije, gde je infrastruktura mnogo lošija“ i dodaje da „kod firmi koje imaju tržišnu šansu ne treba pošto poto trčati u privatizaciju već treba sačekati bolje ekonomske prilike“.
Na pitanje da li treba privatizovati javna preduzeća Nikolić je rekao da „treba ići od slučaja do slučaja“.
„ Mislim da elektroprivredu ne treba nikad privatizovati. Kada su u pitanju pošta i železnica postoje primeri u okruženju, na primer u Italiji , gde su još uvek državne firme. Možda bi u interesu građana bilo da se lokalna javna preduzeća ,kao gradska čistoća ili komunalna preduzeća druge vrste, privatizuju. Onda bi se došlo do svežeg kapitala a verovatno i do njihovog efikasnijeg funkcionisanja jer su ovako previše birokratizovani“.
Nikolić smatra da bi nekakva eventualna izmena Zakona o privatizaciji bila bez mnogo efekata već da privatizaciju treba završiti .
On kao primer loših efekata privatizacije navodi Bujanovca u kome je više od 1000 ljudi ostalo bez psola posle privatizacije.
„Zakon je predvideo pod kojim uslovima privatizacija može da se izvrši, nemajući u vidu i momenat iseljavanja ljudi sa određenog područja, tako da se to desilo i sa Bujanovcem Pravila igre prilikom raspisivanja konkursa i tendera jesu da se pojavljuje onaj ko da više. Zato je mnogo bolje da se pre privatizacije uradi analiza i dobro restrukturiranje firmi a onda potraži partner koji će nastaviti kontinuitet proizvodnje, koji neće napraviti kupovinu radi dalje prodaje nakon završenih obaveza prema državi“.
Na pitanje šta Srbija može da učini kada su u pitanju privatizacije državnih i društvenih fimri na Kosovu kao i privatna imovina preduzeća Nikolić je rekao da „ država Srbija nema direktnog uticaja na Kosovu i kada je njen kapital u pitanju. Sve dok se ne reši status Kosova država Srbija ne može da se bavi procesom privatizacije na tom delu svoje teritorije. Problem jeste u tome što se tmao prodaju neke firme i uzurpira imovina preduzeća iako postoji zakonski vlasnik i što niko to ne sprečava“, rekao je Nikolić i naveo objekta koje Simpo ima na Kosovu i Metohiji.
Na pitanje zašto kompanije iz Srbije ne kupuju te firme na Kosovu Nikolić je rekao da su „investitori iz Srbije još uvek oprezni ne znajući šta će se sve dešavati ,poučeni upravo iskustvom Sima koji je ostao bez svojih salona na Kosovu“.
Nikolić upozorava da niski lični dohodci ne pružaju gradjanima utisak da zemlja izlazi iz ekonomske krize.
„ Političari imaju zadatak da prošire optimizam, pre svega. S druge strane , izlazak iz krize je realan na osnovu pokazatelja jer imamo rast bruto društvenog proizvoda iznad 1,5 odsto. Ali, niski lični dohodci ne odražavaju poboljšanje životnog standarda i nema se utisak da izlazimo iz krize“.
On kao „dobra korak“ ocenjuje potez Vlade Srbije na investiranuju u infrastrukturu.
„ Te investicije pružaju mogućnost za zapošljavanje, rast privrede i povećanju zainteresovanostih drugih za ulaganje u našu zemlju“
|
