JUGpress

BEOGRAD

BEOGRAD

Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Eduardo Arboleda izjavio je u intervjuu JUGpressu   da je povratak izbeglica na Kosovo stao posle proglašenja nezavisnosti.

 On je rekao da  ,ako sve strane aktivno rade, izbeglička priča u regionu mogla biti završena u narednih nekoliko godina”.

„Pet i po miliona dolara je ove godine usmereno na izgradnju kuća i druga trajna rešenja za probleme izbeglica koje su u Srbiji: do 4,7 miliona američkih dolara biće obezbeđeno za iste vrste pomoći namenjene interno raseljenim licima sa Kosova.

Uz ove programe koje radimo, istovremeno pokušavamo da omogućimo povratak raseljenih i saradjujemo sa svim faktorima da bi se povećao broj povratnika, poštujući pravo svakog čoveka da se vrati u svoj dom. Takođe, lobiramo kod međunarodnih donatora da nam daju što više novca koji je potreban za Kosovo“.      


                                                                               

Arboleda kaže da je UNHCR  pokrenuo kampanju za registraciju raseljenih lica koja žele da se vrate na Kosovo zato što je posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine povratak raseljenih bukvalno stao.

„ Kada smo krenuli sa registracijom fokusirali smo se na žitelje kolektivnih centara zato što je Ministarstvo za KIM smatralo da bi mnogi od raseljenih koji boravi u kolektivnim centrima mogli biti zainteresovani za povratak obzirom da su oni najugroženiji. Imali smo u vidu da se mnogo raseljenih nalazi i van kolektivnih centara i da bi i oni mogli biti zainteresovani za povratak, tako da je registracija proširena i na druge.

Međutim, nakon što nam se prvih 1.200 porodica prijavilo, nama se javila i 351 dodatna porodica koja je tražila informacije mogućnosti za povratak. Zato smo nedavno pokrenuli nezvaničnu drugu fazu registracije za povratak, koju sprovodimo ove godine”.

„Pretpostavljam da su, kad je proglašena nezavisnost Kosova, ljudi koji su izbegli sigurno osećali da nisu tamo dobrodošli, što je razlog ograničenog broja povrataka. Drugi razlog je taj što je povratak težak proces. Mnogi od ovih ljudi koji su nam se javili da žele da se vrate, više od pedeset  posto njih  nije pristalo da se vrati pod uslovima koje smo im nudili. Mnogi insistiraju da dobiju nove kuće kao preduslov , a mi to nismo mogli da im obezbedimo“.

Prema podacima UNHCR prošle godine  na Kosovo se  vratila  631 osoba, 184 lica se vratilo uz pomoć UNHCR-a, 447 se vratilo ili preko drugih organizacija, ali većina se vratila spontano.

,,Većina ljudi koji žele da se vrate poseduju kuće koje su potpuno sravnjane, zauzete stanove gde je potrebno mnogo više sredstava, tako da mi  nismo u mogućnosti da puno pomognemo “, objašnjava  Arboleda.

Po njegovim rečima „UNHCR ne može da reši  problem bezbednosti . Jasno je da postoji frustracija raseljenih lica zbog svega što se sada dešava u Žaču. Sa jedne strane, UNHCR ne može da kaže ljudima da se ne vraćaju svojim kućama jer je to njihovo osnovno pravo. S druge strane imate kontradiktorne informacije i ne uvek idealne uslove. Ovaj problem pokušavamo da rešimo sa UNHCR-om u Prištini i sa UNDP-em i svima onima koji su prisutni tamo“.

Na pitanje ko će vršiti rekonstrukciju ili izgradnju kuća raseljenima koju su se prijavili za povratak na Kosovo i Metohiju, Arboleda kaže da je to problem jer UNHCR raspolaže sredstvime samo za manje popravke, tako da će biti veoma teško pomoći onima kojima su potrebne rekonstrukcije velikog obima. Kada počne da se vraća veliki broj ljudi, mi više sami nećemo imati dovoljno sredstava. A zbog toga što se ranije vraćalo manje ljudi donatori su nekako zaboravili da postoji problem i da treba da se sredstva daju stalno, kontinuirano. Sada moramo da tražimo da nam to obezbede“.

Arboleda objašnjava da je UNHCR  jasno stavio do znanja raseljenim licima šta mogu da od ove agencije mogu da očekuju  po povratku.

„ A to je privremeni smeštaj, bilo u šatorima ili u nekom drugom vidu privremenog smeštaja  dok se ne završi rekonstrukcija ili povraćaj kuće raseljenog lica, pod uslovom da se ne zahtevaju veće popravke. Takođe mogu da očekuju pomoć u neprehrambenim ali prehrambenim proizvodima u trajanju od 6 meseci do onog trenutka dok ne završimo popravke ili ne omogućimo da uđu u svoje kuće. Mnogi ne veruju da su takvi uslovi, registruju se kod nas a onda odu samostalno jer očekuju da će na licu mesta dobiti od nekoga nešto više. To se ne desi i onda naravno bivaju frustrirani.

Veliki broj raseljenih nam traži baš nove kuće i kablovcku televiziju na kojoj bi mogli da gledaju srpske kanale. To je nešto što mi svojim sredstvima  ne  možemo da im obezbedimo“.

Na pitanje šta se dešava sa Romima koji su proterani sa Kosova i Metohije, žive u koletivnim naseljima pod najlonima i niko ne govori o njihovom povrtaku , Arboleda je rekao da su  Romi „ bilo da su na Kosovu ili na bilom kojem kraju planete  uvek ugroženiji od drugih. Romi sa Kosova su posebno ugrožena grupa među raseljeničkom populacijom. Mnogi ne poseduju lična dokumenta. UNHCR im pomaže u tom slislu. Mi imamo poseban projekat koje finansiramo zajedno sa EU, a to je besplatno obezbeđenje ličnih dokumenata za Rome“.

Na pitanje kako će se rešavati problem uzurpirane srpske imovine na Kosovu i Metohiji Arboleda je odgovorio da „svi imaju pravo na povrat svoje imovine“.

„ To je i jedan od razloga zašto je osnovana Kosovska imovinska agencija  Ona je i dalje prisutna na Kosovu i dobija sredstva za rešavanje imovinskih problema, a mi to isto pokušavamo da uradimo i u drugim delovima Srbije van Kosova kako bi smo pomogli što većem broju raseljenih lica“.

Na pitanje gde je najteži povratak na prostoru bivše Jugoslavije, Arboleda je rekao da je „u  ovom trenutku, svakako, najteži je povratak raseljenih lica na Kosovo. Postoje tenzije koje su van kontrole UNHCR. Spoljni faktori su van kintrole UNHCR “.

Po njegovim rečima povratak u Bosnu i Hercegovinu nije problemi on je „ praktično gotov“.

„ Što se Hrvatske tiče, rekao bih da je većina izbeglica koja je želela da se vrati to i učinila. One izbeglice koje su sada u Srbiji su se više ili manje opredelile za lokalnu integraciju. Oni imaju nameru da ostanu ovde. E sada, kada to kažem, činjenica je da svi ljudi treba da ostvare svoja prava koja im pripadaju i u Hrvatskoj. To znači, mnoge izbeglice bi definitivno želele da se naturalizuju u Srbiji i da izadju iz statusa izbeglice ukoliko bi mogle da reše svoje preostale probleme u Hrvatskoj. Najveći razlog za brigu koji pominju izbeglice u Srbiji i dalje su njihova stanarska prava.

Na pitanje da li postoji iskrena spremnost vlasti u Beogradu i Prištini da se Srbi vrate na Kosovo, Arboleda je rekao “to je dobro pitanje ali nije za mene, jer ja ne govorim u ime vlasti”.

  „Samo mogu da pretpostavim da postoji iskrena spremnost na svim stranama i da žele da vide povratak. Činjenica je da uvek može više da se uradi. I kada se i jedni drugi trude, uvek može više.

Generalno, mesta u kojima  povratnici imaju kuće mnogo su lakša za povratak, jer su stanovanje i održivost glavne prepreke povratku”.

Na pitanje  šta će praktično promeniti nedavna konferencija o izbeglicama, koja je održana u Beogradu Arboleda je rekao da je „UNHCR napisao jedan zajednički dokument koji su takođe potpisali EU i OEBS u kome su nabrojani svi preostali problemi koji treba da se reše po pitanju izbeglica. Takođe nabrojani su i predlozi, taksativno, šta bi trebalo da se učini“.

„ Prvi naš predlog je bio da države manje pričaju i da se krene u konkretnu akciju, da države sednu i da se dogovore o statističkim podacima. To znači da se slože oko broja izbeglica, povratnika, onih koji imaju nerešena pitanja, itd, da bi se mogla steći slika veličine problema – zato što različite zemlje raspolažu različitim podacima.

Kada budemo imali konsolidovane statistike između država, sledeće što treba da se uradi je procena potreba. Nakon toga ćemo imati solidniju osnovu za sazivanje međunarodne donatorske konferencije na kojoj bismo predstavili nezadovoljene potrebe i tražili novac za ta konkretna rešenja. Onda bismo mogli u potpunosti da zatvorimo poglavlje izbeglištva u regionu u narednih nekoliko godina“, rekao je Eduardo  Arboleda u intervjuu JUGpressu.